МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА
Циљеви модула:
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА
- Стицање основних знања о поступку мерења, контролисање и толерисања дужинских мера, углова, облика положаја и храпавости површина.
- Оспособљавање ученика за самостално одрђивање поступка мерења и контролисања и избора потребног мерног прибора.
- Развијање свести о потреби тачног мерења и контролисања радних предмета у процесу обраде.
- Стицање знања о значају чувања и одржавања мерила
- Опише поступке мерења и контролисања: дужинских мера, углова, облика и положаја и храпавости.
- Одреди потребна мерила за мерење и контролисање радног предмета
- Састави мерну листу за мерење и контролисање радног предмета
- Објасни значај чувања и одржавања мерила
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА
- Мерење, контролисање и толерисање дужинских мера
- Мерење, контролисање и толерисање углова
- Мерење, контролисање и толерисање облика и положаја
- Мерење, контролисање и толерисање храпавости
- Чување и одржавање мерила
МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА
Да би радни предмет довели до одређеног квалитета, неопходно је при његовој изради, повремено га мерити и контролисати. Најчешће мере дужина, пречник, облик, маса, тежина, сила, моменат, време и др.
Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера, при чему се добија вредност измерене величине. Мерење може да буде:
Тачност мерења зависи од тачности и карактеристика мерила.
Главне карактеристике мерила и мерног уређаја су:
Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера при чему се добија мерна величина. Систем мера је такав да су све мере у SI систему мерних јединица.
Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера, при чему се добија вредност измерене величине. Мерење може да буде:
- посредно (мерним шестаром) и
- непосредно (директним очитавањем).
Тачност мерења зависи од тачности и карактеристика мерила.
Главне карактеристике мерила и мерног уређаја су:
- тачност и осетљивост
- обим и подручје мерења
- тачност очитавања
Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера при чему се добија мерна величина. Систем мера је такав да су све мере у SI систему мерних јединица.
Према начину добијања резултата имамо:
Мерни уређаји се разликују по величинама за чија мерења су намењени, а такође и по начину на који обављају мерења.
По намени и функцији они се могу поделити на:
- Директна метода мерења, када директно на мерном инструменту очитавамо мерену величину. То су на пример лењири, мерни завртањ, машине за мерење и сл.
- Упоредна метода мерења, када се дужина мерног предмета упоредујемо са дужином еталона. На пример граничне мјерке, толеранцијским мерила и сл.
- Посредна метода мерења. Мерна величина се проучава на бази измерене друге мерне величине а која је у вези са првом.
Мерни уређаји се разликују по величинама за чија мерења су намењени, а такође и по начину на који обављају мерења.
По намени и функцији они се могу поделити на:
- мерила са директним очитавањем вредности (вишеструка мерила)
- мерила за упоређивањем и преношење
- фиксна или једнострука мерила (калибри)
- компаратори или упоредна мерила
Мерила са директним очитавањем вредности
Ова мерила поседују ПОДЕОКЕ помоћу којих може да се очита бројна вредност величине која се мери.
У ову групу спадају мерила:
Ова мерила поседују ПОДЕОКЕ помоћу којих може да се очита бројна вредност величине која се мери.
У ову групу спадају мерила:
- лењир са милиметарском поделом
- помично кљунасто мерило
- микрометар за спољашња мерења
- микрометар за унутрашња мерења
- угломер
Мерила за посредна мерења и упоређивањем
Служе да преносе мере са предмета на неки мерни алат за директо мерење бројних вредности величине.
Они се користе када предмет има такав облик или се налази у таквом положају да једиректно мерење немогуће.
У ову врсту мерила спадају:
Служе да преносе мере са предмета на неки мерни алат за директо мерење бројних вредности величине.
Они се користе када предмет има такав облик или се налази у таквом положају да једиректно мерење немогуће.
У ову врсту мерила спадају:
- шестар за преношење спољашњих кота-1
- игла висиномера за преношење висина-2
- подесиви угаоник за преношење углова-3
Фиксна мерила
Фиксна или једнострука мерила позната и под именом калибри су мерни еталони са којима се врше упоредна мерења.
Овим мерилима се утврђује да ли се димензије или облик радног предмета налазе у оквиру толеранција предвиђених цртежом али они не дају податке о нумеричком разлици стварене коте и одговарајуће коте мерила-еталона.
Фиксна мерила која се највише користе у контроли су:
Фиксна или једнострука мерила позната и под именом калибри су мерни еталони са којима се врше упоредна мерења.
Овим мерилима се утврђује да ли се димензије или облик радног предмета налазе у оквиру толеранција предвиђених цртежом али они не дају податке о нумеричком разлици стварене коте и одговарајуће коте мерила-еталона.
Фиксна мерила која се највише користе у контроли су:
- угаоници за контролу правих углова-1
- плоче за контролу равности површина-2
- толеранцијским мерила за контролу осовина и рупа-3
- профилисани контролници за мерење корака навоја-4
МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ
Када желимо да измеримо колико је нешто дугачко или широко, колико је неко висок или колико је нешто удаљено, користимо јединице мере за дужину.
Основна јединица за дужину је метар, и има ознаку m, док се остале мање и веће јединице добијају додавањем префикса испред основне јединице.
· метар
· дециметар
· центиметар
· милиметар
1m=10dm=100cm=1000mm
1dm=10cm=100mm
1cm=10mm
Основна јединица за дужину је метар, и има ознаку m, док се остале мање и веће јединице добијају додавањем префикса испред основне јединице.
· метар
· дециметар
· центиметар
· милиметар
1m=10dm=100cm=1000mm
1dm=10cm=100mm
1cm=10mm
Најједноставнији прибор за мерење дужине су: радионички лењири, метри и пантиљке од дрвета, челика или платна са милиметарским поделом.
У прибор за мерење дужине спадају:
|
|
ПОМИЧНО МЕРИЛО
Најчешће примењивано радионичко мерно средство је помично мерило са нонијусом.
Помична мерила израђују се са тачношћу:
Помична мерила израђују се са тачношћу:
- 0,1мм
- 0.05мм
- 0.02 мм
|
Универзално помично мерило служи за мерење:
а) спољашњих мера б) унутрашњих мера в) дубине |
Делови помочног мерила
Помично мерило се састоји од непомичног дела са милиметарском поделом и помичног дела са нонијусом
Делови помичног мерила https://www.youtube.com/watch?v=OOmvuzXMY2M
Помично мерило се састоји од непомичног дела са милиметарском поделом и помичног дела са нонијусом
Делови помичног мерила https://www.youtube.com/watch?v=OOmvuzXMY2M
Начин мерења
Прво се одреди број подеока на непокретној скали – од нуле на непокретној до нуле на покретној скали. То су цели милиметри.
Затим се пронађе подеок на покретној скали који се најбоље поклапа са подеоком на непокретној скали.
Како се мери помичним мерилом https://www.youtube.com/watch?v=vUi-_l8xmrI
Симулација мерења : http://ww2.ac-poitiers.fr/svt/IMG/swf/pied_a_coulisse.swf
Прво се одреди број подеока на непокретној скали – од нуле на непокретној до нуле на покретној скали. То су цели милиметри.
Затим се пронађе подеок на покретној скали који се најбоље поклапа са подеоком на непокретној скали.
Како се мери помичним мерилом https://www.youtube.com/watch?v=vUi-_l8xmrI
Симулација мерења : http://ww2.ac-poitiers.fr/svt/IMG/swf/pied_a_coulisse.swf
Мерење контролисање и толерисање угла
Основна јединица за угао је степен, у ознаци °, док се остале мање јединице изражавају у минутима ‘ и секундима “.
Мера правог угла је 90°, опруженог 180°, а пуног 360°.
Минут представља шездесети део једног степена и означавамо га 1´.
1° = 60 ‘ - минутима
Секунд представља шездесети део једног минута и означавамо га 1´´.
1´=60´´, 1°=3 600´ - секундима
За контролисање углова користе се угаоници, најчешће са правим углом, а за мерење углова користе се угломери који могу имати нонијус. У машиноградњи се користе и разни контролници зазора, калибри, чешљеви за навоје, шестари за преношење мера, компаратори и др.
Углови се контролишу угаоницима, а за мерење се користе угломери.
Мера правог угла је 90°, опруженог 180°, а пуног 360°.
Минут представља шездесети део једног степена и означавамо га 1´.
1° = 60 ‘ - минутима
Секунд представља шездесети део једног минута и означавамо га 1´´.
1´=60´´, 1°=3 600´ - секундима
За контролисање углова користе се угаоници, најчешће са правим углом, а за мерење углова користе се угломери који могу имати нонијус. У машиноградњи се користе и разни контролници зазора, калибри, чешљеви за навоје, шестари за преношење мера, компаратори и др.
Углови се контролишу угаоницима, а за мерење се користе угломери.
Методе за мерење углова
Мерење и контрола углова и конуса се врши са више метода:
1. упоредна (граничне мерке, угаоници, толеранцијским мерила)
2. тригонометријска (индиректно помоћу дужина)
3. гониметријска (директно очитавање на инструменту)
4. Интерферентне.
Мерење и контрола углова и конуса се врши са више метода:
1. упоредна (граничне мерке, угаоници, толеранцијским мерила)
2. тригонометријска (индиректно помоћу дужина)
3. гониметријска (директно очитавање на инструменту)
4. Интерферентне.
За контролисање углова користе се угаоници, најчешће са правим углом, углом од 30°, 60 °, 45 °, 90 ° и 120°
За мерење углова користе се угломери.
Угломери служе за директно очитавање угла у степенима. Могу бити:
- Механички и
- Оптички
-Дигитални
Угломери служе за директно очитавање угла у степенима. Могу бити:
- Механички и
- Оптички
-Дигитални
Угломери угломер омогућава мерење било кога угла од 0 ° до 360 °.
Непокретна скала и нонијус леже у истој равни, што олакшава очитавање мере.
Непокретна скала и нонијус леже у истој равни, што олакшава очитавање мере.
Делови универзалног угломера
Начин мерења
Очитавање целих степени врши се на кружној скали до о (нуле) на нонијус док се вредност минута очитава на скали нонијус до места поклапања исте са кружном скалом за очитавање степени.
Веб-страница на којој се можете вежбати мерење углова помоћу обучног угломера.
Очитавање целих степени врши се на кружној скали до о (нуле) на нонијус док се вредност минута очитава на скали нонијус до места поклапања исте са кружном скалом за очитавање степени.
Веб-страница на којој се можете вежбати мерење углова помоћу обучног угломера.